Visoko obrazovanje u procesu globalizacije

Kritički pogled na savremenu univerzitetsku instituciju
*Rad napisan januara ove godine, u okviru predmeta Globalizacija na Ekonomskom fakultetu. 

Uvod

Poslednjih godina, termin globalizacija nailazi na široku upotrebu. Broj naslova akademske i popularne literature koji se bave ovom tematikom umnožava se geometrijskom progresijom. Uprkos tome, precizna definicija globalizacije ne postoji. Takva situacija mahom je posledica složenosti, osetljivosti i višeznačnosti samog pojma, koji se opire egzaktnom određenju, ali i živosti problematike, koja uporno izmiče teoretskom zahvatanju. Radi se o dugotrajnom i višeslojnom procesu, krajnje neizvesnih konačnih ishoda; fenomenu prisno vezanom za modernost.

U akademski rečnik globalizacija je prevashodno ušla sa ciljem da se naglasi kako je krajem dvadesetog veka svet zakoračio u posve novu epohu; period obeležen intenzivnim promenama, deteritorijalizacijom i ubrzavanjem društvenih delatnosti. Postmoderni svet (Bauman), svet pozne modernosti (Gidens) ili svet druge modernosti (Bek) ne možemo pojmiti odvojeno od globalizacije, kao planetarnog procesa stvaranja sve gušće mreže ekonomske, tehnološke, političke i kulturne povezanosti najudaljenijih geografskih područja, pri čemu multiplikovanje sličnih modela na sve široj društvenoj osnovi postaje obeležje savremenog doba. Reč je prevashodno o modelima potrošačke i medijske kulture, globalnih rizika, konformizma, izgradnje identiteta i sl.

Raste broj pokušaja da se pri tumačenju globalizacije naglasi kompleksnost preplitanja mnogostrukih impulsa. Ma koliko sprektar globalizacije bio širok, postoji jedna dimenzija ovog procesa kojoj su sve ostale podređene. Ona je, dakako, ekonomske prirode; tiče se univerzalizacije kapitalizma, te otvorenog tržišta kao nezaustavljive sile i prvog razloga, čijim je zahtevima potčinjen svaki vid društvenog života. Istina je, odakle god da krenemo, nužno ćemo se dotaći tržišta, no globalizacija kao takva ne može se u celini izjednačavati sa ekonomskom realnošću. Prvom pokretaču promena, međutim, moramo pridati odgovarajući značaj. Kako ne bismo zapali u redukcionizam, od presudne je važnosti da i posledice ne budu interpretirane u istom svetlu. Uzroci su, prema tome, dominantno ekonomski, a implikacije mnogo šire prirode. Savremeno svetsko društvo izgrađeno je na ekonomskim temeljima, i tek odatle proizilaze svi njegovi dalji preobražaji.

Uistinu, nijedno područje stvarnosti nije pošteđeno uticaja opšteprožimajuće logike tržišta, pa tako ni visoko školstvo. U obrazovnoj sferi, naime, deluju isti principi i zahtevi, samo u nešto izmenjenom obliku. Pretvarajući univerzitete u preduzeća, podređujući ih zakonima ponude i tražnje, ekonomska dimenzija globalizacije presudno utiče na akademske institucije. Od osamdesetih godina naovamo, tržište je postalo dominantna sila, zarobljavajući univerzitet, dok društvo i država igraju sporedne uloge. Ispitivanje odnosa globalizacije i visokog obrazovanja stoga iziskuje podrobniju analizu ovih pojava.

Menja li globalizacija suštinu visokog obrazovanja? Koja je uloga univerziteta u današnjem svetu? Zadire li tržište u autonomiju obrazovnih sistema i institucija? Ima li na univerzitetu mesta za vrednosti koje se ne izražavaju u novcu? Doprinosi li upotreba Interneta unapređenju kvaliteta i pristupa obrazovanju? Uvlači li globalizacija konzumerizam u polje obrazovanja? Prisustvujemo li nastajanju ekonomije visokokvalifikovanih ili fah-idiotiziranih? Da li humanistički ciljevi obrazovanja treba da budu potčinjeni ekonomskoj mašineriji i tržištu rada? Ovaj rad pokušava da ponudi odgovore na neka od navedenih pitanja.

S one strane Bolonje

Kad forma zamaskira suštinu 

Tržišni način razmišljanja brzo je uzeo primat u svim sferama našeg društva. Tako su se čak i univerzitetski profesori, uključujući i one koji su do juče obarali na Marksovim citatima, naglo probudili iz dogmatskog dremeža. Zaboravivši na lekcije o prvobitnoj akumulaciji kapitala, ubrzo su počeli da shvataju kako je i od visokog obrazovanja moguće napraviti unosan biznis. Nevoljni i nesposobni da se udube u razumevanje osnovnih principa Bolonjske deklaracije, usput su pokupili njene najgore elemente, ukrstivši ih sa još gorim osobinama zatečenog sistema. Dobri stari, nedostacima bremeniti sistem nevešto je ušminkan i preobučen u novo, bolonjsko ruho. 

Kriza horizonta

Kako učimo i zašto nam se to obija o glavu 

„Panta rei“, rekao je Heraklit – sve protiče. Niče, pak, veli da ništa ne teče. Kad brvna i priručja premošćavaju rečni tok, a voda je zaleđena, sve miruje nepomično. Okovan snegom i ledom stoji i sistem (visokog) obrazovanja u Srbiji. Tužno, ali umesto da razvije misaoni aparat svršenog srednjoškolca, fakultet mladi mozak flašira i zamrzava, produkujući funkcionalno nepismenog zombi-studenta, koji zna vrlo malo, a i to što je naučio nesposoban je da upotrebi u rešavanju realnih problema. „Svi mi živimo pod istim nebom, ali imamo različite horizonte“, govorio je Konrad Adenauer. Na mestu gde gro nastavnog kadra više odgovara opisu srednjovekovnog sholastičara nego profesora 21. veka, vidno polje uistinu je suženo i zamućeno. Opor je ukus „Bolonje“ servirane u polupečenom stanju. Forma je ponovo zamaskirala suštinu, pa tako sada visoko obrazovanje košta više, ali je podjednako loše kao i ranije. Ah, zaista je teško zbaciti teret zaostavštine iz prošlosti. On, doduše, manje ima veze sa socijalizmom kao društvenim uređenjem, a mnogo više sa načinom razmišljanja koji proizilazi iz totalitarizma.

Pošto diplomski?

Znanje je na ceni

Trom i zakržljao kakav danas jeste, obrazovni sistem Srbije nosi sa sobom niz štetnih nuspojava, devijacija, po dubini svoje tragičnosti jedinstvenih fenomena. No, kada nešto što je u korenu loše decenijama biva prepušteno samo sebi, ni konačan ishod nije iznenađenje. Opšta bolest buja, širi se i zahvata sve čega se može dohvatiti. Zatrovana je svaka pora lošeg društva, pa tako i zarđala starudija koja se zvanično predstavlja kao obrazovni sistem. Na školama i fakultetima, među đacima, studentima i profesorima sve je manje imunih. Pošteni i dobronamerni posustaju i gube bitku protiv virusa koji stalno mutira, menjajući oblik, ali ne i suštinu. Ako ste i sami među onima koji ovde ne vide ništa čudno i na ovu i druge slične pojave gledate kao na normalne stvari koje se javljaju svuda i ne zavređuju posebnu pažnju, vreme je da vam saopštim da ste zaraženi.