Trom i zakržljao kakav danas jeste, obrazovni sistem Srbije nosi sa sobom niz štetnih nuspojava, devijacija, po dubini svoje tragičnosti jedinstvenih fenomena. No, kada nešto što je u korenu loše decenijama biva prepušteno samo sebi, ni konačan ishod nije iznenađenje. Opšta bolest buja, širi se i zahvata sve čega se može dohvatiti. Zatrovana je svaka pora lošeg društva, pa tako i zarđala starudija koja se zvanično predstavlja kao obrazovni sistem. Na školama i fakultetima, među đacima, studentima i profesorima sve je manje imunih. Pošteni i dobronamerni posustaju i gube bitku protiv virusa koji stalno mutira, menjajući oblik, ali ne i suštinu. Ako ste i sami među onima koji ovde ne vide ništa čudno i na ovu i druge slične pojave gledate kao na normalne stvari koje se javljaju svuda i ne zavređuju posebnu pažnju, vreme je da vam saopštim da ste zaraženi.
Sudeći po broju veb sajtova koji uveliko nude gotove maturske, seminarske, diplomske i master radove, znanje je na ceni u zemlji Srbiji. Ove Internet stranice funkcionišu kao otvorene pijace, na kojima se radovi poručuju, kupuju, prodaju i razmenjuju. Dok se razvijeni svet upinje ne bi li iskoristio široke mogućnosti koje pruža Internet kao sredstvo za edukaciju i sticanje novih znanja i veština, dotle će se zaostali i beskrupulozni već potruditi da, posredstvom istog tog Interneta, ostanu i bez ono malo pameti što im rudimentarni sitem nudi. Sistem se već pobrinuo da vešti i preduzimljivi smisle još jedan način da iskoriste njegovu šupljikavost i inertnost. Dakako, takve situacije ne bi bile moguće da nije lenjosti, bezvoljnosti, te odsustva savesti i morala prosečnog đaka/studenta. Oni pak, čiju je svest oblikovao i ukalupio isti taj nakaradni sistem, najčešće nisu ni svesni stvarnih posledica sopstvenih postupaka.
Ne morate biti povezani na Internet da biste se uverili u postojanje (pre)prodavaca radova. Pronaći ćete ih i u štampi, među malim oglasima. Nije isključeno da će oglasi uskoro prekrivati prostore u blizini škola i fakulteta, što je trenutno slučaj sa iznajmljivačima bubica. Bilo kako bilo, u pitanju je dobro razrađen biznis. Dovoljno je da odaberete temu sa spiska, ili je pak saopštite, a neko sa druge strane veze već će se pobrinuti da vam u određenom vremenskom periodu stigne gotov rad, a istovremeno vam dati detaljne instrukcije kako da uplatite iznos na njihov žiro-račun, a potom skenirate i pošaljete uplatnicu.
Pročešljate li malo po sajtovima ovih samoprozvanih agencija za pisanje radova, zaključićete da, iako ih ima puno, sliče jedan drugom kao jaje jajetu. Po količini licemerja, prednjači adresa maturski.com: „Projekat maturski.com je nastao aprila 2004. godine sa željom da već gotove maturske radove ponudi maturantima i tako im znatno olakša posao oko maturskog rada, pružajući im neophodne informacije, a veću pažnju usmere na polaganje prijemnog ispita.“ Zanimljivo je da su dotični našli za shodno da za svoju nemoralnu rabotu upotrebe reč projekat. Kažu, između ostalog, kako im nije cilj da se gotovi radovi predaju profesorima, već da oni služe kao pomoć za izradu samostalnog rada. Ako su toliko pažljivi i plemeniti u svojim namerama, pitam se, zašto naplaćuju „uslugu“?
Sudeći po broju veb sajtova koji uveliko nude gotove maturske, seminarske, diplomske i master radove, znanje je na ceni u zemlji Srbiji. Ove Internet stranice funkcionišu kao otvorene pijace, na kojima se radovi poručuju, kupuju, prodaju i razmenjuju. Dok se razvijeni svet upinje ne bi li iskoristio široke mogućnosti koje pruža Internet kao sredstvo za edukaciju i sticanje novih znanja i veština, dotle će se zaostali i beskrupulozni već potruditi da, posredstvom istog tog Interneta, ostanu i bez ono malo pameti što im rudimentarni sitem nudi. Sistem se već pobrinuo da vešti i preduzimljivi smisle još jedan način da iskoriste njegovu šupljikavost i inertnost. Dakako, takve situacije ne bi bile moguće da nije lenjosti, bezvoljnosti, te odsustva savesti i morala prosečnog đaka/studenta. Oni pak, čiju je svest oblikovao i ukalupio isti taj nakaradni sistem, najčešće nisu ni svesni stvarnih posledica sopstvenih postupaka.
Ne morate biti povezani na Internet da biste se uverili u postojanje (pre)prodavaca radova. Pronaći ćete ih i u štampi, među malim oglasima. Nije isključeno da će oglasi uskoro prekrivati prostore u blizini škola i fakulteta, što je trenutno slučaj sa iznajmljivačima bubica. Bilo kako bilo, u pitanju je dobro razrađen biznis. Dovoljno je da odaberete temu sa spiska, ili je pak saopštite, a neko sa druge strane veze već će se pobrinuti da vam u određenom vremenskom periodu stigne gotov rad, a istovremeno vam dati detaljne instrukcije kako da uplatite iznos na njihov žiro-račun, a potom skenirate i pošaljete uplatnicu.
Pročešljate li malo po sajtovima ovih samoprozvanih agencija za pisanje radova, zaključićete da, iako ih ima puno, sliče jedan drugom kao jaje jajetu. Po količini licemerja, prednjači adresa maturski.com: „Projekat maturski.com je nastao aprila 2004. godine sa željom da već gotove maturske radove ponudi maturantima i tako im znatno olakša posao oko maturskog rada, pružajući im neophodne informacije, a veću pažnju usmere na polaganje prijemnog ispita.“ Zanimljivo je da su dotični našli za shodno da za svoju nemoralnu rabotu upotrebe reč projekat. Kažu, između ostalog, kako im nije cilj da se gotovi radovi predaju profesorima, već da oni služe kao pomoć za izradu samostalnog rada. Ako su toliko pažljivi i plemeniti u svojim namerama, pitam se, zašto naplaćuju „uslugu“?
Ništa simpatičnije nisu ni njihove kolege sa sajta maturskiradovi.net: „Ovaj sajt služi da pomogne srednjoškolcima, studentima i svima ostalima da napišu svoje maturske, seminarske i diplomske radove. Naš cilj je da pomognemo svim autorima koji nemaju vremena da sami urade radove tako sto ćemo im ponuditi neophodne radove po povoljnim cenama. Svi radovi su otkucani u .doc fajlu (MS-Word) i kvalitetno su uradjeni. Mi cenimo Vaše vreme.“ Zaista su otišli predaleko u svojim naklapanjima. NEMAJU VREMENA? Na čega to student ili srednjoškolac treba da potroši svoje vreme? Sekcija puškice najbolje svedoči o njihovoj časti i poštenju. Slogan još više uznemirava: „Maturskiradovi.net - Vaš oslonac za lakše školovanje“. Kao da je školovanje samo sebi svrha, kao da ocene, diplome i radovi postoje isključivo sebe radi. Šta uopšte znači – lakše školovanje? Izgleda džaba ona poslovica – bez muke nema nauke...
Kad sam već kod zastrašujućih slogana, još više boli ono što se može videti na adresi seminarski.net. Naime, vlasnici ovog sajta kupovinu gotovih radova identifikuju kao „alat za stvaranje bolje budućnosti“! Sramotno, skandalozno i krajnje zabrinjavajuće.
Originalnost se takođe može kupiti (na sajtu seminarskiradovi.net): „Pri izradi novih radova klijentu garantujemo kvalitet i originalnost, poštujući medjusobni dogovor i rokove izrade.“ A evo kako iščašena pamet objašnjava ceo fenomen: „Seminarski radovi postali su neizostavni deo svakog ispita na višim školama i fakultetima. Sa povećanom tražnjom za radovima javila se potreba za razvojem njihovog sadržaja i na internetu.“
Postavljanje pitanja vraća nas na početak. Ne, rešenje nije u zabranama, sankcijama, oduzimanjima, zaplenama, zatvaranjima onih koji nude gotove radove... Umesto delovanja na posledicu, treba tretirati uzrok problema. Rešenje ne može biti nametnuto od gore, ono mora nići odozdo. Naravno, to ne znači da ne treba preduzeti mere protiv ovih prodavaca laži. Pretvaranje diplomskih radova u robu samo po sebi je dovoljan prestup. Tužno je što društvo nije dirnuto ovim skrnavljenjem istinske svetinje – znanja i obrazovanja. Ipak, ostaje nada da je evolucija opšte svesti i razuma – pitanje vremena.
Kad sam već kod zastrašujućih slogana, još više boli ono što se može videti na adresi seminarski.net. Naime, vlasnici ovog sajta kupovinu gotovih radova identifikuju kao „alat za stvaranje bolje budućnosti“! Sramotno, skandalozno i krajnje zabrinjavajuće.
Originalnost se takođe može kupiti (na sajtu seminarskiradovi.net): „Pri izradi novih radova klijentu garantujemo kvalitet i originalnost, poštujući medjusobni dogovor i rokove izrade.“ A evo kako iščašena pamet objašnjava ceo fenomen: „Seminarski radovi postali su neizostavni deo svakog ispita na višim školama i fakultetima. Sa povećanom tražnjom za radovima javila se potreba za razvojem njihovog sadržaja i na internetu.“
No comments:
Post a Comment