OK Vojvodina od ponosa
do stida
Čudan je bio osećaj tog četvrtka
uveče, kada su vandali izvršili invaziju na naše posrnulo odbojkaško
kraljevstvo. Bila je to prava pravcata (i posve neočekivana) najezda. Svašta sam
video i doživeo na sportskim priredbama u našem gradu, ali zaista se nisam
nadao da ću se tog 23. aprila 2009. godine naći među onima koji behu prinuđeni
da beže pred navalom protuva i divljaka.
Na početku utakmice, Velika
dvorana Spensa bila je neobećavajuće prazna. Skupilo se tek nešto više od
hiljadu i po prilično nezainteresovanih Novosađana. Niko od njih nije mogao
pretpostaviti da će ista ta sala u narednih sat vremena biti poprište
nazapamćenih scena tuče, jurnjave i meteža. Dvadesetak minimalno opremljenih
policajaca i tuce redara nisu delovali nimalo srećno kada je broj gostujućih
„navijača“ naglo počeo da se povećava. Čim su odjeknule eksplozije prvih
petardi, moglo se naslutiti da će te večeri obezbeđenje svoju platu zaraditi
mnogo teže nego inače. Nezvani gosti iz Kragujevca najpre su uspeli da
nadglasaju ostatak publike i u dvorani naprave skroz domaćinsku atmosferu, da
bi potom izazvali prekid. Dok je poveća grupa razularenih huligana hvatala
zalet jurišajući prema susednoj tribini, zaista je bilo neobično teško verovati
sopstvenim očima.
