Đačko igralište – prva godina nove ere

Prokletstvo vaterpoliste

Što budala jednom upropasti, ni hiljadu pametnih popraviti ne može. Priseo je Limancima i ostalim sugrađanima, u dokone sate loptanju sklonim, dan kada su se političke svinje nameračile na Đačko igralište. Sve je počelo prošlog leta, uoči juniorskog prvenstva u atletici, kada su se pomenuti indijanci iz kožnih fotelja (koji sebe vole da nazivaju gradskim ocima) primili lukrativne dužnosti da delu zapuštenog sportskog kompleksa udahnu novi sjaj.

Raspolutili su direktori ZIG-a istoriju našeg dragog igrališta na dve epohe – onu pre i posle njihovog poduhvata; svečanim otvaranjem oplemenjenog renoviranja. Samohvale i promocije, dabome, nikada nije nedostajalo; performans je, uprkos bljutavosti i svem lošem ukusu, odveć proročki podario najavu onoga što nas, sportiste i rekreativce, očekuje. Đani, Savo, Batica i ostali ljigavci iz svite očigledno nisu prijali skromnoj zemljici, nenaviknutoj na takve veličine. Pokazalo se, nažalost, doslovce istinitim – gde oni udaraju, tu trava više ne raste.