Visoko obrazovanje u procesu globalizacije

Kritički pogled na savremenu univerzitetsku instituciju
*Rad napisan januara ove godine, u okviru predmeta Globalizacija na Ekonomskom fakultetu. 

Uvod

Poslednjih godina, termin globalizacija nailazi na široku upotrebu. Broj naslova akademske i popularne literature koji se bave ovom tematikom umnožava se geometrijskom progresijom. Uprkos tome, precizna definicija globalizacije ne postoji. Takva situacija mahom je posledica složenosti, osetljivosti i višeznačnosti samog pojma, koji se opire egzaktnom određenju, ali i živosti problematike, koja uporno izmiče teoretskom zahvatanju. Radi se o dugotrajnom i višeslojnom procesu, krajnje neizvesnih konačnih ishoda; fenomenu prisno vezanom za modernost.

U akademski rečnik globalizacija je prevashodno ušla sa ciljem da se naglasi kako je krajem dvadesetog veka svet zakoračio u posve novu epohu; period obeležen intenzivnim promenama, deteritorijalizacijom i ubrzavanjem društvenih delatnosti. Postmoderni svet (Bauman), svet pozne modernosti (Gidens) ili svet druge modernosti (Bek) ne možemo pojmiti odvojeno od globalizacije, kao planetarnog procesa stvaranja sve gušće mreže ekonomske, tehnološke, političke i kulturne povezanosti najudaljenijih geografskih područja, pri čemu multiplikovanje sličnih modela na sve široj društvenoj osnovi postaje obeležje savremenog doba. Reč je prevashodno o modelima potrošačke i medijske kulture, globalnih rizika, konformizma, izgradnje identiteta i sl.

Raste broj pokušaja da se pri tumačenju globalizacije naglasi kompleksnost preplitanja mnogostrukih impulsa. Ma koliko sprektar globalizacije bio širok, postoji jedna dimenzija ovog procesa kojoj su sve ostale podređene. Ona je, dakako, ekonomske prirode; tiče se univerzalizacije kapitalizma, te otvorenog tržišta kao nezaustavljive sile i prvog razloga, čijim je zahtevima potčinjen svaki vid društvenog života. Istina je, odakle god da krenemo, nužno ćemo se dotaći tržišta, no globalizacija kao takva ne može se u celini izjednačavati sa ekonomskom realnošću. Prvom pokretaču promena, međutim, moramo pridati odgovarajući značaj. Kako ne bismo zapali u redukcionizam, od presudne je važnosti da i posledice ne budu interpretirane u istom svetlu. Uzroci su, prema tome, dominantno ekonomski, a implikacije mnogo šire prirode. Savremeno svetsko društvo izgrađeno je na ekonomskim temeljima, i tek odatle proizilaze svi njegovi dalji preobražaji.

Uistinu, nijedno područje stvarnosti nije pošteđeno uticaja opšteprožimajuće logike tržišta, pa tako ni visoko školstvo. U obrazovnoj sferi, naime, deluju isti principi i zahtevi, samo u nešto izmenjenom obliku. Pretvarajući univerzitete u preduzeća, podređujući ih zakonima ponude i tražnje, ekonomska dimenzija globalizacije presudno utiče na akademske institucije. Od osamdesetih godina naovamo, tržište je postalo dominantna sila, zarobljavajući univerzitet, dok društvo i država igraju sporedne uloge. Ispitivanje odnosa globalizacije i visokog obrazovanja stoga iziskuje podrobniju analizu ovih pojava.

Menja li globalizacija suštinu visokog obrazovanja? Koja je uloga univerziteta u današnjem svetu? Zadire li tržište u autonomiju obrazovnih sistema i institucija? Ima li na univerzitetu mesta za vrednosti koje se ne izražavaju u novcu? Doprinosi li upotreba Interneta unapređenju kvaliteta i pristupa obrazovanju? Uvlači li globalizacija konzumerizam u polje obrazovanja? Prisustvujemo li nastajanju ekonomije visokokvalifikovanih ili fah-idiotiziranih? Da li humanistički ciljevi obrazovanja treba da budu potčinjeni ekonomskoj mašineriji i tržištu rada? Ovaj rad pokušava da ponudi odgovore na neka od navedenih pitanja.