Slobodne misli
Presecam vrpcu, i stoga je red ovo da napišem, zato što znam da će se uvek naći neko ko će da pita – zašto? Odgovor je jednostavan. Želja da se kaže. Potreba da se stvara. Nastojanje da se ne bude samo nemi posmatrač. Lakše je...
Kada sam već zakoračio na pozornicu, ne mogu i ne želim da postavljam sebi ograničenja u pogledu sadržine koja će ispunjavati ove stranice i forme koja će je uobličiti. Razmišljao sam o tome, i već sam video sliku gde parcelišem sopstveni mozak, zakucavam stubove i podižem ogradu između različitih delova svog skromnog saznanja. A želja mi je da postignem upravo suprotno. Umesto da svoj um upregnem i ukalupim, dozvoljavam mu jedino i najveće zadovoljstvo – potpunu slobodu. Neka se kreće, ako treba, mimo svih formula i šablona, bez kompromisa i kolebljivosti. Kroz priče i kritike, tekstove ozbiljne i šaljive, stvarne i izmišljene, kratke i dugačke, lične i bezlične...
Jedan jedini put, naime – ne postoji. A sloboda uvek sa sobom nosi odgovornost.
No comments:
Post a Comment