Sokratom protiv statusa quo

Peckanje odstranjenog

Brzo, lako, jeftino... Užasna je postala ova buka. Sve same galamdžije, i svaki se trudi da bude glasniji od drugih. Uporno vrište i dernjaju se, dok ostali prihvataju njihovo kreštanje i uživaju u njegovom podražavanju. Kao da opšta galama može zamaskirati ustajalu baru u kojoj se valjaju. Nije blato toliko strašno, već što je sve isto blato! U toj kaljuzi ni drvo ne mogu zasaditi kako valja; sve su im se krošnje sasušile.

Nigde nikoga sem klovnova i lakrdijaša; po ramenu tapšu jedni druge. Svi se prasići hrane iz istog valova; na cirkuske splačine najslađe se oblizuju. Svoje postupke i svoju svest prepustili su gomili. Niko ne trči, živi pesak guta one koji se koprcaju. Nema ni letenja – krila valja kriti, ne bi li bila potkresana. Sve što se kreće sporo puzi i gamiže, ostavljajući sluzav trag. Sve što strči, biva posečeno; što se usudi da odudara, čvrsto natrag zakucano. Pregaženo đonovima miliona, robova podešavanja i podražavanja. Mali životi dolaze upakovani, sa istim uputstvom za upotrebu. Mišljenja, kao i odela, kupuju se gotova.

„Šta tražiš ovde, starče bistrooki? Da nećeš možda neku drugačiju veru da propovedaš? Da truješ našu zdravu mladež?“

Oh, da li je moguće? Rulja je zaurlala glasnije, horski! Protiv koga svetina tako složno pljuje i bljuje? Ko još može pokrenuti lavež pobesnelih pasa? Ko se uzdiže tako visoko da protiv sebe uvek ujedinjuje sav ološ? Taj je pravi! Taj još može porađati znanje iz umova nerazvijenih!

Gle, bez pretvaranja svakome sipa istinu u lice. Uvek priča i radi samo ono što misli. Do simpatija većine najmanje mu je stalo. Kritikuje sasvim lako i prirodno, bez dlake na jeziku. Tera ljude da razmišljaju. Zahteva od njih da imaju svoje mišljenje.  Uistinu, nije teško prepoznati Sokrata.

„Niko ne greši namerno. Nisu ljudi od prirode loši; zlo i mržnja uvek dolaze iz neznanja. Znanje o dobrom vama je potrebno. Nepravdu čine ljudi koji ne poznaju prirodu dobra. Najgori od svih poroka jeste porok neznanja. Neznanja, koje smatra da sve zna i sebi dopušta slobodu da ubija... Neznanje odvlači u najstrašniji bol i nezadovoljstvo.“ 

Sokrat ne nastupa kao da ima neko gotovo znanje, koje drugi samo treba da prihvate. Naprotiv, on navodi na traženje, nudi pomoć na putu do znanja. A upravo je pokušaj traženja, makar i bezuspešan, ono najvrednije.

„Sebe zanemarujete, otuda i radite sve tako nesmotreno, kao od bede. Ne rađa se iz blaga vrlina, već se iz vrline rađa blago i sve ostalo dobro. Pravo znanje nije nigde drugo do u tebi samom. Samo ga treba pronaći. Spoznaj samoga sebe! Neka su glasni drugi, oslušni sebe, duboko oslušni! Probudi svoj unutrašnji glas – on će ti šapnuti istinu.“

Mrštenje umesto odgovora. Ispitivač ne izaziva naklonost. Zajedljivac ne obećava. On potkopava. U razgovoru bocka poput obada. Zašto svi beže od sebe? Može li se izmeniti njihov način mišljenja? Kako blato preobraziti u zlato?

„Ne traži idola kojem ćeš se slepo pokoravati. Sumnja neka bude tvoj najčvršći oslonac. Put ka pravom znanju popločan je protivrečjem. Istina se mora porađati!“  

Probuđeni daimonion objavljuje rat dogmi i neznanju. Autoritet vlastitog razuma, dakako, a ne onaj koji je od spolja nametnut. Učenje kroz razgovor. Slobodno stanovište, laka ironija... To nam ostavlja u nasleđe najmudriji od svih Atinjana.

„Prestani da se trudiš, Sokrate. Tvoje učenje zamara, mudrost se ne isplati. Vrlina, istina, pravičnost, razum, lepota, čestitost... Kome još sve to treba da bi bio srećan?“

Kolizija je neminovnost. Optužba dolazi, pre ili kasnije. Straha nema. Nepokolebljiv i prkosan, unutrašnji plamen neće ni zatreperiti pred topotom stampeda. Svest i savest rulje protiv duha slobodne individue. Zaista, svako deluje u skladu sa svojim znanjem. A kako bi drugačije?

Sumnja je opasnost i uništenje za plašljivce koji bi slepo da slede, a još više za one koji vode i zapovedaju. Puk i vođe, svetina i država – oni će ga utamničiti. Natovareni dogmama, običajima i tradicijom, upregnuti u jaram vlastitog neznanja.

Skidaš veo, razotkrivaš, ogoljavaš... Neshvaćen, nedobrodošao; anatemisan, brisan i preškrabavan – protivnik sveta koji na nas kidiše svom svojom glupošću i svojim nasiljem. Ti, koji radi istine odbacuješ opšteprihvaćeno, od početka si svestan da se u plitkoj vodi tvoj brod mora nasukati. Mirno ćeš ispiti svoj otrov. Pio si ga juče, gutaćeš ga i sutra sa istim spokojem. Svinjama je sve svinjsko. Pokajanje ionako uvek dolazi prekasno.