Lepo je i korisno putovati. Tako možete stići do najrazličitijih mesta. Otkriti najneobičnije kutke planete. Biti svedok da postoje predeli za kakve niste mogli ni pretpostaviti. Zaista, moja mašta teško je to mogla zamisliti, ali sada znam da postoji i takvo ostrvo. A toliko je blizu. Uistinu, davno me neko mesto nije toliko očaralo i na prvi pogled osvojilo. I sada, kad god se prisetim Malog Lošinja, sve što oseća lepo u meni zatreperi, a pred oči za trenutak iskoči bajkovit prizor. Zavoleo sam taj zeleni otok od trenutka kada sam na njega zakoračio, a osećaj zadovoljstva rastao je u meni dok sam iznova otkrivao tajne i divote obilazeći sve njegove delove. Lošinj kao da me je ušuškao u svojoj lepoti i poslao u san iz koga se dugo nisam probudio, a u koji bih ponovo utonuo pri svakoj pomisli na ovo čudesno mesto.
Lošinj je šumoviti mali biser opasan kristalno čistim morem. Ostrvo pozlaćeno sunčevim sjajem, osveženo nežnim povetarcem i oplemenjeno miomirisima hiljada biljnih vrsta. Ovdašnja priroda u isto vreme uzbuđuje i odmara čula. Nestvarno savršena u svojoj umerenosti i izuzetnosti, u stanju je da iznova oduševljava i ostavlja bez daha. Mirnoća, istovremeno toliko uzbuđujuća da očarava, prava je mera sklada i harmonije. Ničeg suviše, ničeg premalo. Uvek lepo, tako zdravo u svom dobrom ukusu. Uvek prijatno. Naprosto savršeno. Mesto za svakoga.
Lepotu koja krasi zeleno ostrvo nemoguće je do kraja dočarati rečima, pa ni slikom. Uvek će nedostajati ta karakteristična mirisna aroma, božanstvena mešavina borovine i svežeg morskog vazduha. Milovanje povetarca u šarenom hladu stoletnih krošnji. Golicanje borovih iglica i prijatno bockanje mramornih stena. Let divnih, gracioznih galebova pred zalasak Sunca... Blagotvorna klima, zbog koje je ovaj mali raj još 1892. godine proglašen lečilištem, deluje poput eliksira svežine.
No, ne završava se svo divljenje na onome što su izvajali bogovi. Čovek se potrudio da svoju aktivnost savršeno uskladi sa darom majke prirode. Gradići Mali i Veli Lošinj (od kojih je, ironije li, Mali zapravo veliki, a Veli je malen) svojim mediteranskim šarmom i izuzetnom estetikom samo upotpunjuju sklad čitavog ostrva. Od raskoši austro-ugarskih vila na Čikatu, dostojanstvenosti brojnih crkava, palate Fritzy i velelošinjske kule, preko ušuškanosti trgova, skromnosti ribarskog naselja Rovenska, do luksuza modernih hotela u Sunčanoj uvali. Vredni i pedantni, Lošinjani znaju da cene i čuvaju. Nove od starih kuća teško ćete razlikovati. Meštani ne odustaju od želje da budu najbolji, istrajni su i uspešni u svojoj nameri da im gradići plene istinskom lepotom najfinijeg što Jadran može da pruži. Dakako, gostima kakvi ovde dolaze nije preteško biti dobar domaćin. I to je nešto što treba znati (sa)čuvati.
Puno se još može pisati o zelenom otoku, ali ta će priča uvek ostati nedorečena. Ima nečeg mističnog u tim dugim stazama koje obavijaju stenovite obale i šaraju kroz šumu, u bezbrojnim uvalama, šaputanju talasa u tišini najskrivenije stene, crkvama oštrih ivica, dobrim delfinima koje nisam video... Dovoljno je samo sesti i posmatrati, uživati u veselom večernjem žagoru na trgu, uskim ulicama skliskih stepenica na čijem sam se uglačanom kamenu jednom okliznuo i pao, luci načičkanoj plovilima od ribarskih barki do egzotičnih jahti, simpatičnim meštanima, antičkom kipu Apoksiomena... Zbog svega toga, ovaj rajski kutak ostavlja otvoren poziv da mu se vratite. Do povratka, i ponovnog kušanja njegovog sjaja, ostaje mu posebno mesto – u mojim najlepšim snovima.
1 comment:
Jako lepo napisano.
Post a Comment